ZAGREVANJE U FUDBALU (deo drugi)

Autor teksta: Dr Dejan Suzović, Univerzitet u Beogradu, FSFV, Kondicioni trener FK Baku,

Fotografije: Arhiva autora



SPECIFIČNOSTI ZAGREVANJA FUDBALERA


Zagrevanje u formi koja se danas primenjuje u fudbalu nije oduvek postojalo. Praksa da se igrači zagrevaju pred utakmicu započela je u engleskom fudbalu nakon što su videli kako se igrači evropskih timova organizuju i pripremaju pre početka utakmice. Njihovo pojavljivanje na terenu, primena “gimnastičkih vežbi” i dodavanje loptom u početku je predstavljalo deo zabave, dok se kasnije nije shvatila jasna svrha njihovog ponašanja. Možda sada izgleda čudno, ali bilo je potrebno dosta vremena da zagrevanje koje je bilo zastupljeno u drugim sportovima, posebno u atletici, bude prihvaćeno u fudbalu. Fudbalski treneri su saglasni u tome da je zagrevanje veoma bitno za dobru, prvenstveno fizičku, kao i psihičku, pripremu fudbalera pre treninga ili utakmice.


Svako vežbanje fudbalera započinje zagrevanjem. Vežbe koje se primenjuju pomažu da se spreči istegnuće mišića ili eventualno nastajanje druge povrede tokom treninga ili utakmice. Zagrevanje se ne primenjuje samo da bi se podigla srčana frekvencija i da se rastegnu mišići, već da se fudbaleri fizički i psihički pripreme za trening ili utakmicu. Specifičnosti fudbala ogledaju se u činjenici da se tokom treninga ili utakmice napravi veliki broj kretanja velikom brzinom, promene pravca trčanja, skokovi, padovi i ustajanja, pri čemu to može da se to dogodi u samom početku, ili u bilo kom delu aktivnosti. Kretanje maksimalnim intenzitetom može biti uspostavljeno iz nekog prathodnog kretanja, ili čak iz stanja mirovanja, što može biti opasno za fudbalere. Dobrim zagrevanjem podstiče se odvažnost sportiste, bolji pristup treningu ili utakmici, uzdiže se timski duh i poboljšava se izvođenje. Zagrejani mišići su sposobni da brže iskoriste potrebnu energiju kada su zagrejani, tako da se na ovaj način može uticati na brzinu i snagu koji su veoma bitni u savremenom fudbalu, kao i na mogućnost vršenja složenih veština i pokreta sa velikom tačnošću i preciznošću. Kod većine fudbalera zagrevanjem, ukoliko je zabavno, utiče se na postizanje pozitivnog mentalnog stava prema utakmici usmeravajući energiju na tehničko-taktičke sposobnosti. Na osnovu ovoga odgovarajućim zagrevanjem postižu se tri cilja:

  • Poboljšanje ispoljavanja tehnike, snage, agilnosti i izvođenja,

  • Mentalna priprema i usredsređenje na trening ili na utakmicu,

  • Smanjivanje rizika od povređivanja.


Zagrevanje može da obuhvati vežbe sa i bez lopte. S obzirom na strukturu kretanja i samu suštinu igre, koja podrazumeva elemente fudbalske tehnike i taktike, obavezno je da uvek budu zastupljene vežbe sa loptom. Vežbe sa loptom, koje mogu da ispune aspekt i fizičkog i tehničko-taktičkog zagrevanja istovremeno, fudbalerima su interesantnije i igrači im pristupaju zadovoljniji i srećniji. Efekti ovakvog pristupa zagrevanju ogledaju se u postepenom povećanju pažnje, a igračima se omogućava da osete loptu, uslove za igru, teren i kretanje lopte po njemu, kao i kompletan ambijent za trening i utakmicu.


Zvanična takmičenja pod pokroviteljstvom FIFA i UEFA, kao i prvenstvene i kup utakmice koje televizija direktno prenosi imaju jasno određene vremenske zahteve za organizaciju zagrevanja i vreme izlaska na teren pre početka utakmice. Zbog toga je neophodno u razmatranje uzeti vremensku organizaciju zagrevanja, kako se efekti zagrevanja ne bi izgubili do početka utakmice. Mišićna i telesna temperatura ostaju povišene i nekoliko minuta posle završetka vežbanja. Temperatura tela može da nastavi da raste još neki period što je uzrokovano cirkulacijom zagrejane krvi kroz telo. U ovom periodu igrači mogu imati korist od kratkog oporavka i predaha, kao i od završnih mentalnih priprema za utakmicu. Vežbe zagrevanja imaju svoj značaj nezavisno od takmičarskog nivoa fudbalera. Prema strukturi i intenzitetu moraju da budu prilagođene potrebama i mogućnostima igrača u odnosu na nivo takmičenja. Kondicioni treneri i fizioterapeuti mogu i moraju da budu uključeni u planiranje i organizaciju vežbi, kao i u ispunjenje pojedinačnih zahteva igrača.



Prema strukturi kretanja zagrevanje može da se podeli na četiri faze tokom kojih se počinje malim intenzitetom, pri čemu se postepeno povećava srčana frekvencija, da bi se završilo maksimalnim intenzitetom koji je neophodan za što uspešnije izvršenje zadataka. Na osnovu toga zagrevanje bi trebalo da obuhvata:

  • Aktivnosti kojima se povećava srčana frekvencija (džogiranje i trčanje umerenim intenzitetom),

  • Rastezanje (statičko i dinamičko),

  • Specifične fudbalske aktivnosti (vežbe sa loptom, pojedinačne i grupne) i

  • Rad sa loptom u situacionim uslovima (kratka visoko-intenzivna trčanja i promene smera trčanja).






Članak koji ste otvorili dostupan je samo pretplatnicima na elektronsko izdanje časopisa "Fudbalski kod". Ukoliko ste se pretplatili na online izdanje ulogujte se sa Vašim korisničkim imenom i šifrom.


Ukoliko želite da se pretplatite na naše online izdanje, možete nas kontaktirati putem e-mail adrese
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. . Kliknite ovde za više informacija o pretplati.

Ulogujte se

Prijatelji sajta

sport indeks

Trenutno posetilaca

7 gostiju i nema prijavljenih članova

Fudbalski kod

Adresa: Blagoja Parovica 156,11030 Beograd, Srbija
Telefon: +381 63 712 4258
E-mail: info@fudbaslkikod.com